Bečka vs Pariska šnicla razlika
Bečka šnicla i Pariska šnicla su dva kulinarska klasika koja su zadobili svetsku popularnost. Ove šnicle su sinonim za vrhunski kvalitet i bogat ukus, ali često se postavlja pitanje – koje su tačno razlike između njih? U ovom detaljnom članku ćemo istražiti poreklo, sastojke, pripremu, ukus i druge faktore koji čine Bečku i Parisku šniclu jedinstvenim jelima.
Poreklo i istorijski kontekst
Bečka šnicla, poznata i kao Wiener Schnitzel, potiče iz austrijske kuhinje i smatra se nacionalnim jelom Austrije. Njeno poreklo seže još u 19. vek, kada je bila popularna u bečkim kafanama i restoranima. Bečka šnicla je prepoznatljiva po svom karakterističnom izgledu – tanko izlupanom i pohovanom mesu koje se obično priprema od telećeg mesa.
Sa druge strane, Pariska šnicla je varijacija koja se javlja u francuskoj kuhinji. Iako je inspirisana Bečkom šniclom, Pariska šnicla ima svoje karakteristike koje je razlikuju. Ona se tradicionalno priprema od svinjskog ili telećeg mesa i ima malo drugačiji način pohovanja u odnosu na bečku verziju.
Bečka vs Pariska šnicla Sastojci i priprema
Kada je reč o sastojcima, osnovna razlika između Bečke i Pariske šnicle je vrsta mesa koja se koristi. Bečka šnicla se tradicionalno pravi od tanko izlupanog telećeg mesa, dok se Pariska šnicla češće priprema od svinjskog mesa. Međutim, postoje varijacije u receptima, pa se može naći i Bečka šnicla od svinjetine ili Pariska šnicla od teletine.
Oba jela se obično pohuju uvaljavanjem mesa u brašno, jaja i prezle, ali postoje manje razlike u pripremi. Bečka šnicla se tradicionalno peče u dubokom ulju, dok se Pariska šnicla često peče na tavi sa manje ulja.
Tehnike pripreme
Bečka šnicla zahteva posebnu pažnju prilikom pripreme. Meso se mora pažljivo izlupati kako bi se postigla željena debljina, a zatim se posoli i pobiberi pre pohovanja. Pre kuvanja, šnicla se uvalja u brašno, umućena jaja i prezle. Važno je da se prezla ravnomerno rasporedi po mesu kako bi se dobila hrskava kora tokom pečenja.
Pariska šnicla se priprema na sličan način, ali se često dodaju začini i začinsko bilje kako bi se obogatio ukus. Takođe, šnicla se može posuti limunovim sokom pre serviranja kako bi se pojačao svež i kiselkast ukus.
Bečka vs Pariska šnicla – Ukus i tekstura
Bečka šnicla se odlikuje hrskavom spoljnom koricom i mekanim, sočnim mesom. Kada se pravilno pripremi, šnicla će imati tanku i hrskavu koru koja štiti sočno meso unutra. Ukus Bečke šnicle je bogat i pun, a tekstura je meka i nežna.
Pariska šnicla takođe ima hrskavu koru, ali je tekstura mesa malo drugačija. Svinjsko meso koje se često koristi u pripremi Pariske šnicle ima nešto jači ukus od telećeg mesa koje se koristi u Bečkoj šnicle. Tekstura svinjskog mesa može biti malo čvršća, ali i dalje se postiže sočnost i mekoća kada se šnicla pravilno pripremi.
Popularnost i rasprostranjenost
Bečka šnicla je poznata širom sveta i postala je simbol austrijske kuhinje. Ona se može naći na jelovnicima mnogih restorana širom Evrope i sveta. Bečka šnicla je takođe inspirisala brojne varijacije i adaptacije u drugim kuhinjama.
Pariska šnicla, iako manje poznata od Bečke šnicle, takođe ima svoju popularnost. U Francuskoj se često služi u restoranima i bistroima, ali je i van granica Francuske prepoznata kao jedno od klasičnih francuskih jela.
Kulturni uticaj
Bečka šnicla je deo bogate austrijske kulturne baštine. Ona predstavlja simbol bečkog načina života i kulinarstva. Bečka kuhinja je poznata po svojim rafiniranim jelima i Bečka šnicla je jedno od najpoznatijih jela koje predstavlja tu tradiciju.
Pariska šnicla, s druge strane, predstavlja deo francuske kulinarske tradicije. Francuska kuhinja je jedna od najpoznatijih i najuticajnijih kuhinja na svetu, a Pariska šnicla je samo jedan od mnogih ikoničnih francuskih specijaliteta.
Kulinarske varijacije
Bečka i Pariska šnicla su se tokom vremena razvile u brojne varijacije. Osim promene vrste mesa koja se koristi, mogu se koristiti različite vrste prezli, začini i sosovi kako bi se jelo obogatilo ukusom.
U nekim verzijama Bečke šnicle, umesto telećeg mesa, koristi se piletina ili svinjetina. Takođe, mogu se dodati začini poput mirođije ili belog luka kako bi se dobila različita aroma.
Pariska šnicla takođe ima varijacije u pripremi. Umesto pohovanja, šnicla se može grilovati ili peći u rerni. Takođe, mogu se koristiti različite marinade i sosovi kako bi se obogatio ukus.
Kakva je razlika između Bečke i Pariske šnicle: Zaključak
Bečka i Pariska šnicla su dve kulinarske ikone koje su se proširile širom sveta. Iako imaju neke sličnosti u pripremi i izgledu, postoji nekoliko ključnih razlika u sastojcima, pripremi, ukusu i teksturi.
Bečka šnicla je poznata po tankoj korici, sočnom mesu i bogatom ukusu. Pariska šnicla, s druge strane, ima malo drugačiji način pripreme i koristi se svinjsko ili teleće meso.
Obe šnicle imaju svoje mesto u gastronomiji i predstavljaju deo kulturne baštine Austrije i Francuske. Bez obzira na to koja vam šnicla više odgovara, ove kulinarske delicije će sigurno zadovoljiti vaše ukusne pupoljke i pružiti vam jedinstveno gastronomsko iskustvo.