Belot (bela) pravila: kako se igra, zvanja i bodovanje

Belot, kod nas poznatiji kao bela, igra se sa 32 karte, najčešće u četvoro, u dva para. Svaki igrač dobija osam karata, jedan igrač određuje adut, a par koji je zvao adut mora da sakupi više od polovine poena u deljenju. Poeni se dobijaju za karte u odnetim štihovima, za poslednji štih i za zvanja, kao što su četiri dečka ili niz karata u istoj boji. Partija se najčešće igra do 1001 poena. Ovde su pravila korak po korak, sa tablicom vrednosti karata, svim zvanjima i primerom bodovanja.

Šta vam treba

• Špil od 32 karte. Najčešće mađarice (sedmica, osmica, devetka, desetka, donji, gornji, kralj i kec u četiri boje), a može i francuski špil iz kog se izdvoje karte od sedmice do keca.
• Četiri igrača u dva para. Partneri sede jedan naspram drugog. Bela se igra i u dvoje i u troje, ali je u parovima najzanimljivija.
• Papir i olovka za upisivanje poena po deljenjima.

U ovom tekstu koristimo nazive iz francuskog špila: kec, kralj, dama, dečko (žandar), desetka, devetka, osmica i sedmica. Kod mađarica gornji odgovara dami, a donji dečku.

U beli se deli i igra u smeru suprotnom od kazaljke na satu, dakle udesno. Belot je srodan francuskoj igri belote i igri klobjoš, ali pravila koja se igraju u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni imaju svoje posebnosti.

Vrednost i jačina karata

Karte u adutskoj boji vrede i nose drugačije nego u ostalim bojama. Najjači je dečko u adutu, a odmah iza njega devetka u adutu.

Adut nosi 62 poena, a svaka od tri ostale boje po 30, ukupno 152. Uz 10 poena za poslednji štih, jedno deljenje bez zvanja vredi tačno 162 poena. Taj broj vredi zapamtiti, jer se po njemu računa da li je par koji je zvao adut prošao.

Deljenje

1. Delilac promeša karte i ponudi ih igraču sa leve strane da preseče. Igrač može i da lupi rukom po špilu, što znači da ne seče.
2. Svaki igrač dobija prvo tri, pa još tri karte, ukupno šest. Deli se udesno.
3. Zatim svaki igrač dobija još dve karte licem nadole. To je talon i on se ne gleda dok adut ne bude određen.
4. Posle zvanja aduta svako podiže svoje dve karte, pa u ruci ima osam.

Uloga delioca prelazi udesno posle svakog deljenja.

Zvanje aduta

Prvi odlučuje igrač desno od delioca. Pogleda svojih šest karata i kaže boju koju bira za adut ili „dalje“. Ako kaže dalje, red prelazi na sledećeg igrača udesno. Kad neko odredi adut, zvanje se završava i svi podižu talon.

Ako svi do delioca kažu dalje, u većini društava delilac mora da zove i bira adut sa onim što ima. To pravilo se zove „mus“, od nemačkog müssen (morati). U nekim društvima se tada karte bacaju i deli ponovo, pa to dogovorite pre partije.

Ko zove adut, preuzima obavezu: njegov par mora da sakupi više od polovine svih poena u deljenju. Zato se adut ne zove samo zato što imate mnogo karata u nekoj boji, nego kad imate dečka ili devetku u toj boji i bar jednu-dve jake karte sa strane.

Zvanja

Zvanja su kombinacije karata u ruci koje donose dodatne poene. Prijavljuju se na početku igre, uz prvi štih, tako što igrači redom kažu najjače zvanje koje imaju.

• Redosled za nizove je kec, kralj, dama, dečko, desetka, devetka, osmica, sedmica, u svakoj boji, i u adutu. Desetka je ovde ispod dečka, a ne iznad kao u igri.
• Četiri osmice i četiri sedmice ne vrede ništa.
• Priznaje se samo jači par. Zvanja se upisuju samo paru koji ima najjače zvanje, ali onda i sva ostala zvanja tog para, i partnerova. Drugi par ne dobija ništa za zvanja, čak i kad bi zbir njegovih slabijih zvanja bio veći.
• Jednaka zvanja: četiri iste karte jače su od bilo kog niza. Između dva niza iste dužine jači je onaj sa višom kartom. Ako su potpuno jednaki, prednost ima igrač koji je ranije bio na redu za zvanje aduta.
• Bela se ne prijavljuje na početku, nego kad prvi put bacite kralja ili damu u adutu, tako što kažete „bela“. Ona se priznaje uvek, bez obzira na zvanja drugog para.

Tok igre

Prvi štih otvara igrač desno od delioca. Svako redom baca po jednu kartu, a štih nosi najjača karta. Ko odnese štih, otvara sledeći. Pravila bacanja su stroga:

1. Odgovara se na boju. Ako imate boju koja je otvorena, morate da bacite kartu te boje.
2. Iber: mora se baciti jača karta. Ako u toj boji imate kartu jaču od najjače bačene, morate da je bacite. Na pikovu osmicu ne smete da bacite pikovu sedmicu ako imate pikovu desetku.
3. Ko nema boju, seče adutom. Ako nemate otvorenu boju, morate da bacite adut. Ako je adut već bačen, morate da bacite jači adut ako ga imate.
4. Tek ko nema ni boju ni adut baca bilo koju kartu.

Kad je štih već presečen adutom, sledeći igrač koji ima otvorenu boju mora da je baci, ali ne mora jaču, jer tom kartom ionako ne može da odnese štih.

Ko prekrši pravilo bacanja, u mnogim društvima kažnjava se tako da drugi par dobije celo deljenje sa svim zvanjima. Strogo pravilo postoji zato što jedna pogrešno bačena karta menja ishod celog deljenja.

Bodovanje deljenja

Kad se odigra svih osam štihova, svaki par sabere poene iz odnetih karata. Par koji je odneo poslednji štih dobija još 10. Zatim se dodaju zvanja.

• Ukupna igra je 162 plus sva priznata zvanja u tom deljenju.
• Prolaz: par koji je zvao adut mora da ima više od polovine ukupne igre. Bez zvanja to je najmanje 82 od 162.
• Pad: ako par koji je zvao nema više od polovine, pada, a drugi par dobija celu igru, sa svim zvanjima. U tabelu se paru koji je pao upisuje crtica.
• Zvanja bez štiha: par koji nije odneo nijedan štih ne dobija ni zvanja.
• Štiglja: ako jedan par odnese svih osam štihova, dobija još 90 poena.

Primer jednog deljenja

Par A zove herc. Igrač iz para A ima niz od četiri karte u piku (50), a njegov partner kralja i damu u hercu (bela, 20). Par B ima niz od tri karte (20), što je slabije od niza od četiri, pa se paru B ne priznaje.

• Ukupna igra: 162 + 50 + 20 = 232 poena. Za prolaz par A treba više od 116, dakle najmanje 117.
• Par A odnese karte vredne 95 poena, uključujući poslednji štih. Sa zvanjima ima 95 + 70 = 165 i prolazi.
• Upisuje se: par A 165, par B 162 − 95 = 67. Zbir je 232.

Da je par A odneo samo 40 poena, imao bi 40 + 70 = 110, manje od 117. Tada pada, a par B dobija svih 232.

Kraj partije

U četvoro se najčešće igra do 1001 poena, a kraće partije do 501. Kad jedan par dostigne granicu, kaže se da je „izašao“.

Društva igraju na dva načina. Kad se igra na dosta, par može da izađe usred deljenja, čim sakupi poene koji mu nedostaju i odnese štih. Kad se igra na prolaz, poslednje deljenje se boduje kao i svako drugo. Dogovorite pre partije kako igrate.

Bela u dvoje i u troje

U dvoje svaki igrač dobija šest karata, jedna karta se okrene licem nagore i pokazuje boju koja se nudi za adut. Igrači redom mogu da je prihvate ili da kažu dalje, a u drugom krugu da izaberu drugu boju. Svaki igrač ima i talon od četiri karte, pa u igri ima po deset karata. Ko zove adut uzima i dve karte sa sredine stola i odbacuje dve. Igra se do 501.

U troje svako igra za sebe, a deli se kao u dvoje: šest karata, talon od četiri i dve karte na sredini za onoga ko zove adut. Ko zove adut mora da ima više od polovine ukupnih poena, odnosno više od druge dvojice zajedno; u blažoj varijanti dovoljno je da ima više od svakog od njih pojedinačno. Igra se do 701.

Saveti za početnike

1. Brojite adute. Ima ih osam. Kad znate koliko je izašlo, znate i kad su vaše karte u drugim bojama sigurne.
2. Zovite adut sa dečkom ili devetkom. Bez dve najjače adutske karte čak i duga boja lako padne.
3. Kec u boji igrajte rano. Kec i desetka nose 21 poen; ako čekate, protivnik može da ih preseče adutom kad ostane bez te boje.
4. Pazite na poslednji štih. Deset poena za poslednji štih često odluči da li je par prošao.
5. Ne zaboravite da kažete „bela“. Ako je ne prijavite kad bacate kralja ili damu u adutu, ne priznaje se.

Česta pitanja

Koliko poena ima jedno deljenje u beli?

162 bez zvanja: 152 u kartama i 10 za poslednji štih. Zvanja se dodaju na taj zbir.

Koja je najjača karta u beli?

Dečko u adutu, koji vredi 20 poena. Druga po jačini je devetka u adutu, 14 poena.

Šta je iber?

Pravilo po kome igrač mora da baci jaču kartu od najjače na stolu ako je ima u traženoj boji. Naziv dolazi od nemačkog über, preko.

Koliko vredi bela?

Kralj i dama u adutu vrede 20 poena i priznaju se uvek, ako ih igrač prijavi kad baci prvu od te dve karte.

Šta je štiglja?

Kad jedan par odnese svih osam štihova. Dobija još 90 poena preko poena iz karata.

Do koliko se igra bela?

U četvoro do 1001, u troje do 701, a u dvoje do 501. Kraće partije u četvoro igraju se do 501.

Da li su bela i belot ista igra?

Jesu. Belot je zvaničniji naziv, a bela onaj koji se češće čuje za stolom. Bela je i naziv za zvanje kralja i dame u adutu, a belot za osam karata iste boje u nizu.

Bela je jedna od igara koje smo pregledali na stranici Kartaške igre. Ako vam treba igra za troje, pogledajte i pravila preferansa, a za lakše partije tablić i remi.

Izvori: Wikipedija na srpskom i hrvatskom (Belot), Pagat.com (Belote, vrednosti karata). Pravila se razlikuju od kraja do kraja; opisali smo kako se bela najčešće igra kod nas.