Sa novogodišnje konferencije za novinare: RTB redovno izmiruje obaveze iz UPPR-a

Strateški partner ipak neophodan

Spaskovski: Istorijski dug RTB-a Bor „težak“ milijardu evra nije se mogao vratiti iz tekuće proizvodnje i zato je urađen UPPR. Treba, međutim, da se zna da su te dugove napravili moji prethodnici, a ne ja! – RTB izmirio 489 miliona dinara obaveza preuzetih iz UPPR-a i platio novembarski račun za struju u iznosu 439 miliona dinara. – Prema prvim projekcijama, kompanija će ovu godinu završiti sa oko osam miliona dolara dobiti iz tekućeg poslovanja, bez amortizacije. – Stvorili smo samo osnovne preduslove za proširenje rudarske proizvodnje. Za sve uslove nam je potreban kapital od 400 miliona dolara, a mi taj novac nemamo, ali ga i ne očekujemo ni od države. Zato je za nastavak rada i povećanje proizvodnje neophodna prodaja dela imovine RTB-a Bor ili strateško partnerstvo sa pouzdanim investitorom – kaže prvi čovek RTB-a Bor

RTB. – Rudarsko-topioničarski basen Bor redovno izmiruje sve svoje obaveze iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije preduzeća (UPPR) koji je prošlog meseca potvrđen u Privrednom apelacionom sudu u Beogradu. Plaćene su sve obaveze za javne prihode (rudna renta, ekološka taksa, prihodi lokalnim samoupravama Bora i Majdanpeka), a redovno se, pored zarada i tekućih obaveza dobavljačima, izmiruje i rata kredita uzetog od kanadske EDC banke za izgradnju nove topionice u Boru.

U ovom „tonu“ se generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski obratio 21. decembra javnosti, putem konferencije za novinare koju poslovodstvo po tradiciji uvek upriliči uoči novogodišnjih i božićnih praznika.

Uplaćeno je ukupno 489 miliona dinara. Od toga je borska opština dobila 134, a majdanpečka 37 miliona dinara. Izmirili smo i ostale lokalne obaveze, pa je po tom osnovu borska opština dobila 17, a majdanpečka dva i po miliona dinara. Moram priznati da smo počeli da izmirujemo i obaveze za struju. Platili smo novembarski račun od 439 miliona dinara za potrošenu električnu energiju u tom mesecu. Uplaćena je, takođe, i šesta rata kredita za novu topionicu u iznosu od devet miliona dolara. Toliko, sa kamatom, vredi jedan anuitet. Od obaveza preuzetih iz UPPR-a ostalo nam je da objavimo tender za profesionalni menadžment i da nastavimo da ispunjavamo ostale obaveze. Potvrda UPPR-a u beogradskom Apelacionom sudu obavezuje nas da sve što nalaže ovaj pravno-ekonomski dokument i izvršimo jer su RTB-u Bor, u vreme realizacije UPPR-a, dugovi otpušteni, a ne otpisani. Neispunjenje bilo koje obaveze odvelo bi RTB Bor u stečaj i zato je to velika obaveza koja se mora poštovati, kao i svaka druga sudska presuda – rekao je Blagoje Spaskovski.

Struktura duga „teškog“ milijardu evra

Otplata ostatka istorijskog duga od 1,2 milijarde evra, i to 10 odsto tog duga, počeće u decembru sledeće godine. Od tada će RTB Bor, uz izmirivanje obaveza iz tekućeg poslovanja morati da izdvaja dodatnih 1,2 miliona evra za obaveze preuzete iz UPPR-a. Uz to, plaćaće i kredit za novu topionicu do 15. juna 2020. godine.

To što će RTB Bor od decembra sledeće godine plaćati mesečno 1,2 miliona evra, i to u naredna 84 meseca, jesu dugovi kompanije iz perioda do 2009. godine. Naime, čak 864 miliona evra, ili 75% tog duga, potiče iz perioda pre 2009. godine.

Spekulacije o vrednosti i isplativosti nove topionice
Generalni direktor RTB-a Bor osvrnuo se i na spekulacije koje se u javnosti pominju u vezi nove topionice. – Manipuliše se podatkom da nova topionica košta 300 miliona evra. Ne, košta tačno 253 miliona evra i, ako to uporedimo sa vrednošću topionice koja se danas gradi u Indoneziji, a gradi je američki „Friport“ zbog naloga indonežanske vlade koji zabranjuje izvoz koncentrata, možemo da kažemo da je nova topionica u Boru jeftino plaćena, jer će ova u Indoneziji koštati blizu 700 miliona evra! – rekao je Spaskovski novinarima.

Istorijski dug RTB-a Bor „težak“ milijardu evra nije se mogao vratiti iz tekuće proizvodnje i zato je urađen UPPR. Treba, međutim, da se zna da su te dugove napravili moji prethodnici, a ne ja! – izjavio je Spaskovski. – Recimo, do 2000. godine RTB Bor i tadašnje rukovodstvo zadužili su preduzeće za 586 miliona evra. Tu sumu čine krediti Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, kratkoročni komercijalni krediti, krediti i metal Standard banke i grčkog „Mitilineosa“, dug prema NIS-u i Narodnoj banci Srbije, kao i ostale kreditne linije i avansi iz tog vremena.

-Od 2001. do 2008. godine – dodao je generalni direktor –  RTB Bor je zadužen za dodatnih 277 i po miliona evra i taj novac uglavnom je, preko Fonda za razvoj, uzet za subvencionisanje plata,  regulisanje doprinosa za PIO, poreza i doprinosa za zdravstveno osiguranje. Tada je, sasvim precizno, RTB (za sve pomenuto) zadužen sa 160 miliona evra. Za to vreme, takođe, nije plaćana struja i opet nije vraćen metal grčkom „Mitilineosu“. Tokom tog razdoblja prodato je i 15 preduzeća u sastavu RTB-a Bor. Tri firme (prokupačka Fabrika obojenih metala, Fabrika ventila i Fabrika abraziva) prodate su iz stečaja, a osam ih je privatizovano prodajom kapitala (Fabrika bakarnih cevi Majdanpek, Fabrika kablova u Zaječaru, Fabrika mernih transformatora u Zvezdanu, „Elid“ u Donjem Dušniku, Jugotehna u Beogradu, Jugotehnika u Nišu, Fabrika folija u Boru i „14. avgust“ u Sokobanji). Dve fabrike privatizovane su prodajom imovine (a bez obaveza) i to su Fabrika lak žice i Fabrika opreme i delova. Institut za rudarstvo i metalurgiju je podržavljen, a majdanpečka Industrija plemenitih metala još uvek nije prodata.

Pojašnjavajući strukturu istorijskog duga RTB-a Bor, teškog milijardu evra, Spaskovski je istakao: – Sva nabrojena preduzeća gradio je RTB Bor i u njih, procene kažu, uložio 370 miliona dolara. Privatizacioni prihod je, međutim, bio tek 36,2 miliona dolara, a RTB-u Bor je od te sume pripalo tek 12,8 miliona dolara! Danak privatizaciji nije platio samo RTB Bor, već i radnici jer je u tim preduzećima ukupno radilo 8.800 radnika, a sada ih je, u tih 15 prodatih, manje od 2.000! Direktori RTB-a Bor u to doba bili su Borivoje Stojadinović (do maja 2006.) i Miodrag Conić (do oktobra 2008. godine). Krajem 2001. godine, RTB Bor je dobio i prve subvencije za isplatu zarada. Sredstva, koja su bila bespovratna, dobio je tadašnji generalni direktor Basena Dragoslav Gusković. Nakon toga, sredstva za subvencionisanje zarada dobijana su od Fonda za razvoj i to kao krediti za posebne namene. To se dešavalo u mandatu Borivoja Stojadinovića i taj dug, od 60 miliona evra, uključen je u UPPR – rekao je Blagoje Spaskovski.

Ocenjujući godinu na izmaku, u nastavku konferencije za novinare, Spaskovski je rekao da je 2016. „uzdrmala temelje svetskog rudarstva“:

Godina za nama bila je i uspešna i neuspešna, i laka i teška, i srećna i nesrećna. Izgurasmo je i nadam se boljoj 2017. Ova 2016. bila je izuzetno teška za svetsko rudarstvo. Na poteškoće i nestabilnost u mnogim velikim rudnicima širom sveta uticalo je mnogo faktora: globalna kriza, poremećaji na svetskom tržištu, manji rast BDP-a Kine, manja potražnja za bakrom, pad sadržaja metala u rudi. Uzdrmani su bili temelji velikih sistema, poput BHP Bilitona, Angloamerikena, Glenkora, Transamine, Trafigure, Grazberga u Indoneziji. U tri čilenska rudnika je, čak, tamošnja vlada reagovala korigujući državni budžet. Sve te nedaće nisu mimoišle ni RTB, počev od pada cene bakra za 15 do 20 procenata. Kod nas je, doduše, sve počelo i malo ranije, sa ledenom kišom koja se u Majdanpeku „desila“ 5. decembra 2014. godine. Ona nam je „blokirala“ 4.034 tone bakra i 340 kilograma zlata. Pokušavali smo to da izvučemo u 2015. ali smo, nažalost, došli do konstatacije da je neisplativo da kamion od 220 tona „vuče“ samo 60 tona mulja i pola prospe dok ih ne izvuče na ravno. Potrošnja goriva  četiri do pet puta veća, ekonomičnost, u svakom slučaju, za toliko nepovoljnija. Zato smo odustali od „Severnog revira“ i prešli na „Južni revir“ i „Andezitski prst“ kako bismo u Majdanpeku održali kontinuitet.

„Majdanpek“ može do devet miliona tona rude godišnje
RBM je sebe pripremio da može prerađivati devet miliona tona rude godišnje, šest i po u novom postrojenju i ostatak u dodatnom postrojenju za zlato. Nesrećna okolnost je, međutim, to što ne smemo da forsiramo „otvorenu“ rudu, pa da onda za godinu i po dana ostavimo „Majdanpek“ bez rude. Tamo su potrebna 23 miliona dolara za kupovinu rudarske opreme kojom bi se ubrzalo raskrivanje ležišta i održao kontinuitet – kazao je Blagoje Spaskovski.

-Druga stvar koja je zadesila RTB – dodaje Spaskovski – bila je pokretanje nove topionice. Kolikogod da je naša radost bila zbog toga velika, trajala je kratko jer se na samom početku rada desio požar. Izvođač i projektant, kanadski SNC Lavalin, priznaje grešku, ali samo priznaje. „Kupi pinkle“ i, zajedno sa finskim Outotekom, beži sa gradilišta. Petnaest meseci radili smo u improvizovanim i nedizajniranim uslovima, da bismo tek u septembru ove godine stali i zamenili sve ono što je u požaru bilo oštećeno. Remont smo obavili za samo pet i po dana i to sopstvenim snagama. Imali smo, doduše, ponudu kvalifikovane nemačke kompanije koja je podrazumevala 14 dana zastoja, ali smo uspeli da, pod istim uslovima, sami završimo posao za znatno kraće vreme. Ugrađeni su delovi vredni 2,2 miliona dolara, a od toga je osiguranje priznalo milion i po. Nama je ostalo da sami „iskeširamo“ 700 hiljada dolara sa računa RTB-a Bor.

-I danas smo u raspravi sa Delta Đenerali osiguranjem zbog toga i nadam se da ćemo postiću dogovor. U suprotnom – najavio je generalni direktor RTB-a – obavestiću javnost i o tome. Tražimo samo da nam se vrati ono što smo uložili i to bez prava na naknadu u delu gubitka bakra, povećanja potrošnje mazuta, energenata. Ova nesreća koja nas je zadesila po težini je, možda, ispred pada cene bakra jer je sve to doprinelo i da velike količine bakra prevedemo u hladan materijal koji tek sada pretapamo. Ipak, sreća je bila na našoj strani, pa smo mi, samo iz razlike u ceni tone bakra iz tog perioda kada je hladan materijal stvaran (4.600 do 4.700 dolara za tonu bakra) na putu da ostvarimo dobit iz tekućeg poslovanja u ovoj godini, bez amortizacije, od oko osam miliona dolara. Naravno, zato što je sada vrednost tone bakra 5.400 do 5.500 dolara. Što je najvažnije, nismo izgubili ništa.

Pre svega toga – obrazložio je Spaskovski – RTB Bor je u prvom polugodištu 2015. finansirao zaostala dugovanja za topionicu, a u jeku je bila izgradnja flotacija u Krivelju i Majdanpeku. Sve to, naravno, košta. Onda je došao nagli pad cene bakra i našu likvidnost oborio „na kolena“. Taj problem pratio nas je i u ovoj godini jer je cena bakra, do pre samo mesec i po dana, bila niska. Kada se sve ovo sabere, može se reći da je RTB Bor u 2016. godinu ušao sa izuzetno malim obrtnim sredstvima, taj problem imamo i dan-danas, a pratiće nas i ubuduće jer zbog statusa „ u restrukturiranju“  RTB nema podršku banaka.

Dobro i loše u RTB-u

Komentarišući u nastavku aktuelnu sliku kompanije, Spaskovski je istakao njen dobar i loš odraz u ogledalu.

Kadrovske promene
Novinarsku dilemu oko mesta prvog čoveka Topionice i rafinacije koje, kako se „šuška“, više ne pripada Bobanu Todoroviću, razrešio je sam Todorović, želeći da on odgovori na ovo novinarsko pitanje: – Premešten sam na nove radne zadatke, sa novim odgovornostima. Odnedavno sam pomoćnik generalnog direktora RTB-a Bor za metalurgiju, razvoj i investicije u toj oblasti. RTB Bor u metalurškom delu ima još mnogo pratećih objekata koje treba završiti, konkretno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, vađenje bakra iz postojećih otpadnih voda, novi sistem redukcije u anodnim pećima itd. Sve to Boban Todorović, zajedno sa timom iz topionice i iz RTB-a, mora da završi, pošto nisu Milinko Živković i Dušan Marković, nekadašnje kolege iz „razvoja“ – rekao je Todorović i ujedno se zahvalio generalnom direktoru na poverenju koje mu je ukazano.
Rekavši da je vršilac dužnosti direktora TIR-a odskora Vladimir Janošević, generalni direktor Basena dodatno je novinarima obrazložio ovu kadrovsku promenu u poslovodstvu kompanije.
-Sa posla su izostajali, a i dalje izostaju ljudi koje je Todorović pomenuo i zato je on morao da preuzme njihove obaveze. Ne možemo čekati da se neko smiluje i vrati na posao, a pritom ne leži, već šeta po kafićima. RTB je ozbiljna priča, neko je morao da zauzme to mesto i da krene da radi – rekao je Spaskovski.

Dobro je što imamo 1.340 milijardi tona overenih rezervi rude. Ako tome dodam i oko 700 miliona tona „nabušene“, može da se kaže da RTB raspolaže sa skoro dve milijarde tona rude. Dobro je što smo izgradili novu topionicu i što smo Borane izvukli iz „Aušvica“. To kažem  jer je, kada sam došao na čelo kompanije, u vazduhu bilo 31.800 mikrograma sumpor-dioksida po normalnom metru kubnom, a danas je prosečna vrednost ispod 50. Dobro  je što smo kupili rudarsku opremu za 85 miliona evra i dobro je što je država Srbija u budžetu izdvojila dve milijarde dinara za oporavak kompanije i održavanje tekuće likvidnosti. To dovoljno govori o ozbiljnosti sadašnje vlade, koja misli i motri na RTB. I, ne samo na RTB, već i na građane Bora, okolnih sela, građane Majdanpeka i tamošnjih sela, u suštini na građane Timočkog regiona. Jer, danas u RTB-u, pored Borana i Majdanpečana, radi i blizu 400 ljudi iz Knjaževca, Žagubice, Kučeva. Tih 400 porodica je, preko Bora ili Majdanpeka, vezano za RTB i otuda je državna podrška stabilizaciji borske kompanije. Dobra stvar je, takođe, to što iskorišćenja u topionici, nakon remonta, dostižu projektovane veličine, a i to što nova topionica „nudi“ veći kapacitet.

S druge strane – podvukao je prvi čovek Basena – nije dobro što rudarska oprema zastareva i već nam je potrebna nova. Loše je i to što je sadržaj bakra u rudi mali, samo 0,3 procenta. Loše je i što nemamo obrtna sredstva. Loše je i što danas prerađujemo uvozni koncentrat koji ne daje onakav profit kakav bi bio kada bi RTB imao para da ga sam kupi. Uslužna delatnost ne ostavlja mesto za veliku zaradu, a imali bismo je kada bismo imali i 50 miliona dolara da sami, iz „prve ruke“, kupujemo koncentrat.

Nedostaje kapital

Nisam ja zadužio RTB milijardu evra!
Na pitanje da li je tačno da je u Majdanpeku istrulela oprema za novu flotaciju vredna 100 miliona evra, da li je, ako je tačno, pokrenuto pitanje odgovornosti i ko je u to doba rukovodio tamošnjim rudnikom, Spaskovski je odgovorio: – Tačno je, ta oprema još uvek stoji tamo urasla u breze. Oprema više nije upotrebljiva. Izgrađena je i betonska hala za tu opremu. Sve to zvrji prazno i neupotrebljivo je. To nije jedini promašaj koji se u RBM-u desio u periodu 1983-2000. Bila su kupljena dva velika bagera i to za oko 14 miliona dolara, a nikada nisu radila, HAK-sistem koji nije radio onoliko koliko se na njega računalo, a plaćen je oko devet miliona dolara. Izgrađeno je bilo zlatonosno i postrojenje za magnetit, nijedno nije radilo ni dan. Tada je direktor RBM-a bio Ljubiša Vagner, koji je još uvek živ. Neću pominjati nikoga od pokojnih direktora, ali ostale sam morao da bih sa sebe otresao lažnu sliku koja se kreira u javnosti da je Blagoje zadužio RTB 1,2 milijarde evra. Pa, samo u Majdanpeku je propalo 100, ako ne i celih 150 miliona dolara! I u RBB-u je bilo promašenih investicija. Sećam se da sam kao mlad inženjer zatekao situaciju da je za Jamu kupljena nova oprema vredna 10 miliona dolara, a ona, zbog gabarita, nije ni mogla da se spusti u okno. Istrulela je, a knjiži se, taj dug treba da vratimo. Upravnik Jame je tada bio Kosta Đorđević, a direktor RTB-a Bor Rade Jović – kazao je Spaskovski.
-Tačno je – dodao je – da sam ja napravio kreditno zaduženje za novu topionicu, za novu rudarsku opremu, za novu fabriku sumporne kiseline, za nove flotacije u Krivelju i Majdanpeku. Ne bežim od toga! Keš-flou pokazuje i garantuje da se to može vratiti. Gradili smo nešto što je imalo ekonomsko opravdanje. Pa, ko će me ubediti da Borani ne smeju da imaju čist vazduh samo zato što imaju rudu po kojoj gaze?! Došli smo do najsavremenije tehnologije i čistog vazduha! – kazao je Spaskovski.

Idealna slika, ali ne i utopijska, bila bi – kazao je Spaskovski – kada bi RTB imao kapital da doistraži Jamu i uloži u „Cerovo primarno“, „Borsku reku“, brži razvoj „Majdanpeka“ i povećanje proizvodnje u rudniku pod Staricom.

Za sve to potrebno nam je oko 400 miliona dolara, a mi, nažalost, tih para nemamo. Nema ih ni država, a i nije praksa nigde u svetu da država ulaže u rudarstvo, naročito u otvaranje novih rudnika. Zato je za nastavak rada i povećanje proizvodnje suštinski neophodna prodaja dela imovine RTB-a Bor ili strateško partnerstvo sa pouzdanim investitorom. Potrebna je promena vlasničke strukture i partner koji će uložiti i razviti veću proizvodnju, znači obezbediti 400 i više hiljada tona koncentrata godišnje, a sa tim i najmanje 80 hiljada tona katodnog bakra – kaže Spaskovski.

Novogodišnja i božićna čestitka
-Boranima i Majdanpečanima, ali i svim građanima Srbije koji Božić slave po gregorijanskom kalendaru, povodom dana velike radosti, katoličkog Božića, želim da prenesem najlepše želje u ime Rudarsko-topioničarskog basena Bor i u svoje ime. Takođe, svim ljudima dobre volje želim svako dobro u 2017. godini i srećne novogodišnje i božićne praznike – poručio je Spaskovski.

RTB Bor je stvorio samo osnovne preduslove za proširenje rudarske proizvodnje. Svi uslovi za to, ali i za otvaranje novih rudnika podrazumevaju i redovno obnavljanje transportne, utovarne i bušaće opreme i pomoćne mehanizacije, za šta RTB Bor u sadašnjim uslovima ne može samostalno da obezbedi sredstva, a to, naglašava još jednom Spaskovski, ne očekuje ni od države. – Sada, kada smo prešli na „Južni revir“ u Majdanpeku, kada su sanirane posledice požara u topionici, kada je cena bakra pošla naviše, svoje tekuće i obaveze iz UPPR-a možemo izmirivati. Krenulo je nabolje, dolazimo do „debljih grana“, ali nam, ipak, treba strateški partner. Prve projekcije pokazuju da ćemo ovu godinu završiti sa oko osam miliona dolara dobiti iz tekućeg poslovanja, bez amortizacije. Dobit očekujemo i naredne godine, sa cenom od 5.000 dolara po toni bakra. Kamo sreće da je cena bila povoljnija i da smo imali stabilniju proizvodnju u metalurgiji, pa da u ovoj godini „pokrijemo“ amortizaciju. Lično sam zadovoljan. Sa ovim teškoćama koje su nas pratile, ali uz trud, rad i znanje koje imamo, mislim da smo dosta postigli. Naravno, bez podrške države Srbije u svemu, ne bismo izdržali – zaključio je generalni direktor RTB-a Bor.

Share
Objavljeno