RTB Bor sprovodi rigorozne mere štednje

Smanjuju se svi troškovi

Kompanija mesečno treba da uštedi 1,1 milion dolara na normativima, ali i isto toliko para na troškovima zarada. – B. Spaskovski: Samo smanjenje cene struje, nafte, tečnog kiseonika i ostalog repromaterijala u proseku za 10-ak odsto doneće nam uštedu pet miliona dolara godišnje. Ali, ako želimo da sačuvamo kompaniju, moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama štednje, da smanjimo i troškove zarada. – Sindikati pozivaju na ukidanje člana 70a Zakona o PIO kako bi se izbegle tenzije na relaciji sindikat-poslodavac-država zbog ponuđenog socijalnog programa za zaposlene sa 39, 40 i više godina radnog staža

RTB Bor sprovodi rigorozne mere štednjeRTB. – Efekti oštrih restriktivnih mera štednje koje su u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor na snazi od početka ove godine biće 25 miliona dolara. Za toliko, naime, kompanija treba da smanji materijalne i operativne troškove i na taj način proba da ublaži posledice pada cene bakra na svetskom tržištu. U isto vreme, RTB Bor treba da održi proizvodni kontinuitet i tako obezbedi neophodna likvidna sredstva.

U nemilosrdnu borbu „kresanja“ svih troškova menadžment borske kompanije je, kako kaže generalni direktor Blagoje Spaskovski, ušao polovinom prošle godine, čim je cena „crvenog metala“ na berzi počela naglo da pada, a štednjom na svim nivoima tada je „ušparano“ četiri miliona dolara. Program mera štednje u RTB-u Bor je početkom 2016. inoviran, postao je kompleksniji i rigorozniji pa, po njemu, kompanija treba mesečno da uštedi 1,1 milion dolara na normativnim troškovima, ali i isto toliko para na troškovima zarada.

RTB Bor sprovodi rigorozne mere štednjeEfektima koje smo ostvarili po osnovu smanjenja jedinične potrošnje normativa možemo da budemo zadovoljni jer ta potrošnja danas nije veća od one u svetskim kompanijama. Samo smanjenje cene struje, nafte, tečnog kiseonika i ostalog repromaterijala za u proseku 10-ak odsto doneće nam uštedu pet miliona dolara godišnje, a ako tome dodam i da u direktnim pregovorima sa svim isporučiocima repormaterijala uspevamo da „izboksujemo“ desetak odsto nižu cenu čeličnih kugli, šipki, ulja, maziva, ležajeva i reagenasa, jasno je da je borba s troškovima frontalna i to „oči u oči“. Najteža je, ali takođe neminovna, ona mera koja se odnosi na troškove zarada. To podrazumeva socijalni program i za sada se za dobrovoljni odlazak iz preduzeća uz otpremninu prijavilo 146 radnika. Sledeći korak je, čini mi se, krajnje human pristup koji podrazumeva da svi oni koji imaju 39, 40 i više godina radnog staža, uz otpremninu, trajno napuste posao i sa primljenom naknadom sačekaju ispunjenje uslova za penziju. Ideja je da ljudi nakon toliko godina provedenih u RTB-u ne napuste radno mesto nezadovoljni i zato je izuzetno važno da se sve izvede i sprovede onako kako je programom štednje definisano i potvrđeno odlukom najvišeg organa upravljanja kompanijom – kaže generalni direktor RTB-a Bor.

RTB Bor sprovodi rigorozne mere štednjeSpaskovski dodaje da će nezadovoljni biti jedino oni koji budu proglašeni tehnološkim viškom. – To je ta treća kategorija koju ne možemo izbeći, pa ne kazati da u RTB-u ima i neradnih ljudi, onih koji koriste opijate, alkohol i onih koji su, recimo, 30 dana bolesni, pa jedan dan zdravi, pa opet mesec dana bolesni. Za takve nema mesta ni u jednoj kompaniji, pa ni kod nas i za njih je primeren termin „otkaz“. Svi drugi moraju biti zadovoljni, naročito oni koji imaju 39 i 40 godina staža. Proizvodni radnici, oni na liniji stvaranja bakra – od prve bušotine do katode – ove mere neće ostetiti na svojoj koži. Niti će biti pomerani sa svojih radnih mesta, niti će im plata biti smanjena. Onima pored njih – u upravama, tehničkim pripremama, direkcijama, dakle režijskom kadru – plate će biti smanjene.

Ne ponovila se 2015.
Godina 2015. bila je, po rečima čelnog čoveka Kombinata bakra, izuzetno teška jer se deset meseci radilo na osposobljavanju rudnika u Majdanpeku koji je bio poplavljen, potom i okovan ledom, a bez struje. Rudarska proizvodnja je, zato, tamo normalizovana tek u oktobru, pa je po tom osnovu RTB Bor pretrpeo gubitak od 15 miliona dolara. Da jedno zlo okreće naopako i druge stvari, pokazao je požar koji se desio u novoj fabrici sumporne kiseline, nepun mesec po puštanju nove topionice u rad. U vreme zastoja, dok agregati nisu osposobljeni za normalan rad, nagomilan je hladan materijal – šljaka sa 30 do 40 odsto bakra – pa je u njemu bilo „zarobljeno“ oko 20 miliona dolara. Da se bar jedna od ove dve stvari nije desila RTB Bor bi, tvrdi Spaskovski, 2015. poslovao pozitivno i ne bi bio sedam-osam miliona dolara u minusu. Na sve te nedaće, u julu prošle godine je i cena bakra doživela dramatičan pad i sa prosečnih sedam hiljada dolara po toni „strmoglavila“ se na 4.300 dolara.

Predstavnici reprezentativnih sindikata svesni su situacije u kojoj se nalazi srpska privreda, a zajedno sa njom i jedini domaći proizvođač bakra i zlata. Tenzije na relaciji sindikat-poslodavac-država, kako kaže Časlav Gavrić iz sindikata „Nezavisnost“, mogle bi da se ublaže ukidanjem člana 70a Zakona o PIO. – Tim članom predviđeno je trajno umanjenje penzija za sve zapsolene koji bi se opredelili za socijalni program, a nemaju navršenih 65 godina života ili 45 godina penzijskog, odnosno 40 godina radnog staža. U tu grupu, prema našim podacima, spada oko 600 basenskih radnika i verovatno bi se oni, ukidanjem ovog člana, lakše opredelili za socijalni program. Zato smo preko svog Granskog sindikata industrije, energetike i rudarstva „Nezavisnost“ inicirali ukidanje spornog člana Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju – kaže Gavrić.

Slično misli i predstavnik Samostalnog sindikata metalaca Srbije RTB-a Bor Goran Jovanović koji navodi da je, nakon razgovora sa poslovodstvom, sindikat zauzeo stav da podrži sve akcije koje za cilj imaju očuvanje kompanije ali, naravno, ne na štetu zaposlenih. – Ako se sprovodi socijalni program, on mora da bude zasnovan na principu dobrovoljnosti. Radnicima koji se opredele da po socijalnom programu ranije napuste preduzeće Zakonom o PIO mora da bude omogućeno da, kada ispune uslov za punu penziju i uživaju u njoj, a ne da trajno sebe osude na umanjenu penziju samo zbog toga što su uzeli socijalni program i godinu-dve ranije otišli iz preduzeća.

Radnici RTB-a Bor koji su se prilikom anketiranja prijavili za socijalni program nadaju se, takođe, ukidanju spornih zakonskih odredbi.

Topioničar Slavoljub Olarić sa beneficijama ima 44 godine radnog staža i ne može u penziju jer ima tek 55 godina. Nije kandidat ni po jednom uslovu za penziju ali se, kako kaže, „upisao za socijalni program“. – Ako budu dali taj socijalni program, vraćam se u rodni Zlot da se bavim poljoprivredom. Neko mora Borane da snabdeva sirom, mlekom, prasićima. Fali mi još šest meseci do 45 godina staža, a do uslova za starosnu penziju imam još celu deceniju.

Hidrauličar i automehaničar Miodrag Ivković ima 40 i po godina radnog staža i nije u penziji jer nema dovoljno godina starosti. – Do starosne i pune penzije mi nedostaju dve i po godine. Prijavio sam se za socijalni program, ali neću da odem ukoliko tada ne budem imao pravo na punu penziju. Ako uzmem otpremninu, nastaviću privatno da radim automehaničarski posao – ističe Ivković.

Rade Mirković koji na površinskom kopu „Veliki Krivelj“ 44 godine rukuje rudarskom mehanizacijom tvrdi da mu je u 58. godini života socijalni program dobrodošao jer već radi nešto i privatno, pa je vreme, kaže, da se tome posveti malo više. – Dosad nisam hteo da odem u penziju jer bih samoga sebe osudio na manja mesečna primanja. Ovako ću sada uzeti otpremninu, a vidim da se i kolege iz sindikata zalažu da se zakon promeni, pa se nadam da to umanjenje penzije neće biti trajno.

Smanjuju se svi troškovi

Kompanija mesečno treba da uštedi 1,1 milion dolara na normativima, ali i isto toliko para na troškovima zarada. – B. Spaskovski: Samo smanjenje cene struje, nafte, tečnog kiseonika i ostalog repromaterijala u proseku za 10-ak odsto doneće nam uštedu pet miliona dolara godišnje. Ali, ako želimo da sačuvamo kompaniju, moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama štednje, da smanjimo i troškove zarada. – Sindikati pozivaju na ukidanje člana 70a Zakona o PIO kako bi se izbegle tenzije na relaciji sindikat-poslodavac-država zbog ponuđenog socijalnog programa za zaposlene sa 39, 40 i više godina radnog staža

RTB Bor sprovodi rigorozne mere štednjeRTB. – Efekti oštrih restriktivnih mera štednje koje su u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor na snazi od početka ove godine biće 25 miliona dolara. Za toliko, naime, kompanija treba da smanji materijalne i operativne troškove i na taj način proba da ublaži posledice pada cene bakra na svetskom tržištu. U isto vreme, RTB Bor treba da održi proizvodni kontinuitet i tako obezbedi neophodna likvidna sredstva.

U nemilosrdnu borbu „kresanja“ svih troškova menadžment borske kompanije je, kako kaže generalni direktor Blagoje Spaskovski, ušao polovinom prošle godine, čim je cena „crvenog metala“ na berzi počela naglo da pada, a štednjom na svim nivoima tada je „ušparano“ četiri miliona dolara. Program mera štednje u RTB-u Bor je početkom 2016. inoviran, postao je kompleksniji i rigorozniji pa, po njemu, kompanija treba mesečno da uštedi 1,1 milion dolara na normativnim troškovima, ali i isto toliko para na troškovima zarada.

RTB Bor sprovodi rigorozne mere štednjeEfektima koje smo ostvarili po osnovu smanjenja jedinične potrošnje normativa možemo da budemo zadovoljni jer ta potrošnja danas nije veća od one u svetskim kompanijama. Samo smanjenje cene struje, nafte, tečnog kiseonika i ostalog repromaterijala za u proseku 10-ak odsto doneće nam uštedu pet miliona dolara godišnje, a ako tome dodam i da u direktnim pregovorima sa svim isporučiocima repormaterijala uspevamo da „izboksujemo“ desetak odsto nižu cenu čeličnih kugli, šipki, ulja, maziva, ležajeva i reagenasa, jasno je da je borba s troškovima frontalna i to „oči u oči“. Najteža je, ali takođe neminovna, ona mera koja se odnosi na troškove zarada. To podrazumeva socijalni program i za sada se za dobrovoljni odlazak iz preduzeća uz otpremninu prijavilo 146 radnika. Sledeći korak je, čini mi se, krajnje human pristup koji podrazumeva da svi oni koji imaju 39, 40 i više godina radnog staža, uz otpremninu, trajno napuste posao i sa primljenom naknadom sačekaju ispunjenje uslova za penziju. Ideja je da ljudi nakon toliko godina provedenih u RTB-u ne napuste radno mesto nezadovoljni i zato je izuzetno važno da se sve izvede i sprovede onako kako je programom štednje definisano i potvrđeno odlukom najvišeg organa upravljanja kompanijom – kaže generalni direktor RTB-a Bor.

RTB Bor sprovodi rigorozne mere štednjeSpaskovski dodaje da će nezadovoljni biti jedino oni koji budu proglašeni tehnološkim viškom. – To je ta treća kategorija koju ne možemo izbeći, pa ne kazati da u RTB-u ima i neradnih ljudi, onih koji koriste opijate, alkohol i onih koji su, recimo, 30 dana bolesni, pa jedan dan zdravi, pa opet mesec dana bolesni. Za takve nema mesta ni u jednoj kompaniji, pa ni kod nas i za njih je primeren termin „otkaz“. Svi drugi moraju biti zadovoljni, naročito oni koji imaju 39 i 40 godina staža. Proizvodni radnici, oni na liniji stvaranja bakra – od prve bušotine do katode – ove mere neće ostetiti na svojoj koži. Niti će biti pomerani sa svojih radnih mesta, niti će im plata biti smanjena. Onima pored njih – u upravama, tehničkim pripremama, direkcijama, dakle režijskom kadru – plate će biti smanjene.

Ne ponovila se 2015.
Godina 2015. bila je, po rečima čelnog čoveka Kombinata bakra, izuzetno teška jer se deset meseci radilo na osposobljavanju rudnika u Majdanpeku koji je bio poplavljen, potom i okovan ledom, a bez struje. Rudarska proizvodnja je, zato, tamo normalizovana tek u oktobru, pa je po tom osnovu RTB Bor pretrpeo gubitak od 15 miliona dolara. Da jedno zlo okreće naopako i druge stvari, pokazao je požar koji se desio u novoj fabrici sumporne kiseline, nepun mesec po puštanju nove topionice u rad. U vreme zastoja, dok agregati nisu osposobljeni za normalan rad, nagomilan je hladan materijal – šljaka sa 30 do 40 odsto bakra – pa je u njemu bilo „zarobljeno“ oko 20 miliona dolara. Da se bar jedna od ove dve stvari nije desila RTB Bor bi, tvrdi Spaskovski, 2015. poslovao pozitivno i ne bi bio sedam-osam miliona dolara u minusu. Na sve te nedaće, u julu prošle godine je i cena bakra doživela dramatičan pad i sa prosečnih sedam hiljada dolara po toni „strmoglavila“ se na 4.300 dolara.

Predstavnici reprezentativnih sindikata svesni su situacije u kojoj se nalazi srpska privreda, a zajedno sa njom i jedini domaći proizvođač bakra i zlata. Tenzije na relaciji sindikat-poslodavac-država, kako kaže Časlav Gavrić iz sindikata „Nezavisnost“, mogle bi da se ublaže ukidanjem člana 70a Zakona o PIO. – Tim članom predviđeno je trajno umanjenje penzija za sve zapsolene koji bi se opredelili za socijalni program, a nemaju navršenih 65 godina života ili 45 godina penzijskog, odnosno 40 godina radnog staža. U tu grupu, prema našim podacima, spada oko 600 basenskih radnika i verovatno bi se oni, ukidanjem ovog člana, lakše opredelili za socijalni program. Zato smo preko svog Granskog sindikata industrije, energetike i rudarstva „Nezavisnost“ inicirali ukidanje spornog člana Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju – kaže Gavrić.

Slično misli i predstavnik Samostalnog sindikata metalaca Srbije RTB-a Bor Goran Jovanović koji navodi da je, nakon razgovora sa poslovodstvom, sindikat zauzeo stav da podrži sve akcije koje za cilj imaju očuvanje kompanije ali, naravno, ne na štetu zaposlenih. – Ako se sprovodi socijalni program, on mora da bude zasnovan na principu dobrovoljnosti. Radnicima koji se opredele da po socijalnom programu ranije napuste preduzeće Zakonom o PIO mora da bude omogućeno da, kada ispune uslov za punu penziju i uživaju u njoj, a ne da trajno sebe osude na umanjenu penziju samo zbog toga što su uzeli socijalni program i godinu-dve ranije otišli iz preduzeća.

Radnici RTB-a Bor koji su se prilikom anketiranja prijavili za socijalni program nadaju se, takođe, ukidanju spornih zakonskih odredbi.

Topioničar Slavoljub Olarić sa beneficijama ima 44 godine radnog staža i ne može u penziju jer ima tek 55 godina. Nije kandidat ni po jednom uslovu za penziju ali se, kako kaže, „upisao za socijalni program“. – Ako budu dali taj socijalni program, vraćam se u rodni Zlot da se bavim poljoprivredom. Neko mora Borane da snabdeva sirom, mlekom, prasićima. Fali mi još šest meseci do 45 godina staža, a do uslova za starosnu penziju imam još celu deceniju.

Hidrauličar i automehaničar Miodrag Ivković ima 40 i po godina radnog staža i nije u penziji jer nema dovoljno godina starosti. – Do starosne i pune penzije mi nedostaju dve i po godine. Prijavio sam se za socijalni program, ali neću da odem ukoliko tada ne budem imao pravo na punu penziju. Ako uzmem otpremninu, nastaviću privatno da radim automehaničarski posao – ističe Ivković.

Rade Mirković koji na površinskom kopu „Veliki Krivelj“ 44 godine rukuje rudarskom mehanizacijom tvrdi da mu je u 58. godini života socijalni program dobrodošao jer već radi nešto i privatno, pa je vreme, kaže, da se tome posveti malo više. – Dosad nisam hteo da odem u penziju jer bih samoga sebe osudio na manja mesečna primanja. Ovako ću sada uzeti otpremninu, a vidim da se i kolege iz sindikata zalažu da se zakon promeni, pa se nadam da to umanjenje penzije neće biti trajno.

Share
Objavljeno