Rudarsko-topioničarski basen Bor

Površinski kop MajdanpekPrve rezerve rude bakra u Majdanpeku, u „Južnom reviru“, utvrđene su krajem 1953. godine i tada su iznosile 85 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 0,83 odsto. Na osnovu njih, a uz pretpostavku daljeg istraživanja, Savezno izvršno veće SFRJ donelo je 16. aprila 1954. godine Rešenje o osnivanju preduzeća „Rudnik bakra Majdanpek“.
Tri godine kasnije, u julu 1957., odobrena su sredstva za izgradnju Rudnika, a tada su počeli i prvi radovi, odnosno pripremanje prve etaže za površinski kop „Južni revir“ i terena za izgradnju primarnog drobljenja. Krajem 1958. godine, na koti +620 m brda „Švajs“, počeli su prvi radovi „na jalovini“, a za te poslove u Majdanpek su stigla četiri kamiona marke „EUKLID“.

Prve tone koncentrata bakra isporučene su u Bor 25. juna 1961. godine, a tada je svečano obeležen i početak proizvodnje u Rudniku bakra Majdanpek. Istog dana u borskoj Topionici su izlivene prve anode od majdanpečkog koncentrata.

Eksploatacija drugog površinskog kopa u Majdanpeku, „Severnog revira“, nakon probne proizvodnje i „uhodavanja“ ležišta, počela je 14. decembra 1983. godine, po dobijanju Rešenja za izvođenje radova. Do 1993. godine tamo je otkopavana samo ruda bakra, a te godine počelo je i otkopavanje rude cinka i olova. Na površinskom kopu „Severni revir“ radilo se na tri radilišta. Prva ruda data je sa ležišta „Centralni deo“ 1989. godine. Radovi na polimetaličnoj rudi, na radilištu „Tenka“, počeli su u maju 1993. godine i trajali su samo dva meseca. Proizvodnja je tamo obnovljena 1999. godine i ponovo obustavljena dve godine kasnije zbog niske cene cinka i olova u to vreme. Na radilištu „Dolovi“ eksploatacija porfirske rude počela je jula 1996. godine, a prve količine bakra odatle date su 1999. godine.

Rudnik zlata „Čoka Marin“ počeo je da radi u maju 2003. godine, a prva ruda odatle u Majdanpek je stigla tri meseca kasnije.

U Rudniku bakra Majdanpek od početka eksploatacije do kraja 2010. godine, ostvarena je sledeća proizvodnja:

  • Ruda bakra ………………………………………….. 369.055.198 t
  • Ruda cinka i olova (polimetalična) …………………… 575.800 t
  • Jalovina ……………………………………………….. 918.480.819 t
  • Ukupna proizvodnja ……………………………. 1.288.111.817 t
  • Koncentrat bakra (suvi) ……………………………… 7.857.572 t
  • Bakar u koncentratu ………………………………….. 1.696.746 t
  • Zlato u koncentratu ……………………………………….. 84.325 kg
  • Srebro u koncentratu …………………………………… 438.119 kg
  • Koncentrat cinka i olova (polimetalični) …………….. 25.383 t
  • Cink …………………………………………………………….. 9.145 t
  • Olovo …………………………………………………………… 2.199 t
Osnovne karakteristike Površinskog kopa „Južni revir“
Južni revir

Južni revir

Površinski kop „Južni revir“ (kop u užem smislu – bez odlagališta) je eliptičnog oblika približne dužine po većoj osi od 2.450 m i po manjoj od 1.600 m. Najviša tačka kopa je približno na nivou +588m. Najniža tačka do koje se stiglo na kopu je 120,4 m. Eksploatacija je etažna, sa visinom etaže od 15m . Do nivoa +350 m površinski kop je visinskog tipa, ispod nivoa +350 m kop prelazi u dubinski tip.
Zaključno sa 2010. godinom sa Južnog revira je data sledeća proizvodnja:

  • Ruda bakra ……………………………………………331.108.859 t
  • Jalovina ……………………………………………….. 776.697.772 t
  • Ukupna proizvodnja ……………………………..1.107.806.631 t

Koncentrat bakra a samim tim i metali u njemu nisu vođeni posebno za Južni revir.

Osnovne karakteristike Površinskog kopa „Severni revir“
Severni revir

Severni revir

Površinski kop „Severni revir“ (kop u užem smislu – bez odlagališta) je eliptičnog oblika približne dužine po većoj osi od 1.900 m i po manjoj od 1.100 m. Najviša tačka kopa je približno na nivou +675 m. Najniža tačka do koje je kop stigao jeste 360,6 m. Eksploatiše se etažno, sa visinom etaže od 15 metara (od novembra 1983. godine, pa do sredine 1991. godine, etaže prilikom otkopavanja bile su po 25 metara). Do nivoa +452 m površinski kop je visinskog tipa, ispod nivoa +452 m kop prelazi u dubinski tip.
Zaključno sa 2010. godinom sa „Severnog revira“ je data sledeća proizvodnja:

  • Ruda bakra …………………………………………….. 37.946.339 t
  • Ruda cinka i olova (polimetalična) ……………………. 575.800 t
  • Jalovina ………………………………………………… 141.783.047 t
  • Ukupna proizvodnja ……………………………….. 180.305.186 t
  • Koncentrat cinka i olova (polimetalični) ………………. 25.383 t
  • Cink ………………………………………………………………. 9.145 t
  • Olovo ……………………………………………………………. 2.199 t

Koncentrat bakra a samim tim i metali u njemu nisu vođeni posebno za „Severni revir“.

Rukovodstvo Rukovodstvo
  • Branislav Tomić – direktor RBM