Rudarsko-topioničarski basen Bor
Flotacija u Velikom Krivelju je, kao i tamošnji površinski kop, puštena u probni rad decembra 1982. godine.

Flotacija Veliki Krivelj

Flotacija Veliki Krivelj

Projektovana je i izgrađena za godišnji kapacitet od osam miliona tona rude, sa trostepenim drobljenjem rude i dvostadijalnim mlevenjem u tri identične mlinske sekcije. Tri godine kasnije, Institut za bakar iz Bora izvršio je reprojektovanje, pa se u kriveljskoj flotaciji 1985. godine sa selektivnog flotiranja rude prešlo na kolektivno.

Od početka proizvodnje 1983. godine do danas, Flotacija je proizvela 2.765.063 tona suvog koncentrata bakra sa prosečnim kvalitetom od 19,68% Cu i iskorišćenjem od 81,6%, što ukupno iznosi 544.112 tona bakra u koncentratu.

Na osnovu verifikovanih rudnih rezervi, stanja rudarskih radova i opremljenosti, površinski kop „Veliki Krivelj“ treba da bude nosilac masovne proizvodnje kvalitetnog koncentrata bakra koji će se od 2014. godine prerađivati u novom pirometalurškom postrojenju. Jer, Projektom rekonstrukcije topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline predviđena je godišnja prerada 300 do 350 hiljada tona koncentrata bakra iz sopstvenih sirovina.

S obzirom na to da su instalisane mašine i agregati tehnološki zastareli i da posle 30 godina rada postižu i nezadovoljavajuće tehnološke parametre, uz visoke operativne troškove, sveobuhvatna rekonstrukcija postojeće i nabavka nove opreme za flotaciju Veliki Krivelj se krajem 2010. godine nametnula kao nužno rešenje.

Ugovor o rekonstrukciji Flotacije u Velikom Krivelju sklopljen je u martu sledeće godine sa kompanijom Metso Minerals i njime je predviđeno da najkasnije do kraja 2011. godine tamo budu ugrađene nove flotacione mašine. Predviđeno je, takođe, da kompletan proces proizvodnje bude automatizovan, mlevenje i klasiranje u domeljavanju rekonstruisano, a pogon filtraže repariran.

Ciljevi investicije su da sa minimalnim zastojem i ulaganjem bude servisirana i obnovljena oprema koja se može i dalje koristiti, ali i spremanje sistema za godišnju preradu 10,5 miliona tona rude godišnje. Rekonstrukcija kriveljske flotacije omogućiće povećanje tehnoloških parametara prerade, pa će vremesnko iskorišćenje biti 96%, tehnološko minimum 87, a kvalitet koncentrata 21 odsto, uz maksimalna iskorišćenja na plemenitim metalima i vlagu u koncentratu od devet procenata.

Uvođenjem nove i rekonstrukcijom postojeće flotacijske opreme, poboljšanje ciklusa flotacijske prerade rude iz „Velikog Krivelja“, sa već započetom sanacijom i zamenom opreme za drobljenje i prosejavanje rude, biće „zaokruženo“ i u tehničkom i u tehnološkom smislu.

Rukovodstvo Rukovodstvo
  • Nebojša Videnović – direktor RBB