Površinski kop Majdanpek

Prve rezerve rude bakra u Majdanpeku, u „Južnom reviru“, utvrđene su krajem 1953. godine i tada su iznosile 85 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 0,83 odsto. Na osnovu njih, a uz pretpostavku daljeg istraživanja, Savezno izvršno veće SFRJ donelo je 16. aprila 1954. godine Rešenje o osnivanju preduzeća „Rudnik bakra Majdanpek“.

Tri godine kasnije, u julu 1957., odobrena su sredstva za izgradnju Rudnika, a tada su počeli i prvi radovi, odnosno pripremanje prve etaže za površinski kop „Južni revir“ i terena za izgradnju primarnog drobljenja. Krajem 1958. godine, na koti +620 m brda „Švajs“, počeli su prvi radovi „na jalovini“, a za te poslove u Majdanpek su stigla četiri kamiona marke „EUKLID“.

Prve tone koncentrata bakra isporučene su u Bor 25. juna 1961. godine, a tada je svečano obeležen i početak proizvodnje u Rudniku bakra Majdanpek. Istog dana u borskoj Topionici su izlivene prve anode od majdanpečkog koncentrata.

Eksploatacija drugog površinskog kopa u Majdanpeku, „Severnog revira“, nakon probne proizvodnje i „uhodavanja“ ležišta, počela je 14. decembra 1983. godine, po dobijanju Rešenja za izvođenje radova. Do 1993. godine tamo je otkopavana samo ruda bakra, a te godine počelo je i otkopavanje rude cinka i olova. Na površinskom kopu „Severni revir“ radilo se na tri radilišta. Prva ruda data je sa ležišta „Centralni deo“ 1989. godine. Radovi na polimetaličnoj rudi, na radilištu „Tenka“, počeli su u maju 1993. godine i trajali su samo dva meseca.

Proizvodnja je tamo obnovljena 1999. godine i ponovo obustavljena dve godine kasnije zbog niske cene cinka i olova u to vreme. Na radilištu „Dolovi“ eksploatacija porfirske rude počela je jula 1996. godine, a prve količine bakra odatle date su 1999. godine.

Rudnik zlata „Čoka Marin“ počeo je da radi u maju 2003. godine, a prva ruda odatle u Majdanpek je stigla tri meseca kasnije.

U Rudniku bakra Majdanpek od početka eksploatacije do kraja 2010. godine, ostvarena je sledeća proizvodnja:

  • Ruda bakra ………………………………………….. 369.055.198 t
  • Ruda cinka i olova (polimetalična) …………………… 575.800 t
  • Jalovina ……………………………………………….. 918.480.819 t
  • Ukupna proizvodnja ……………………………. 1.288.111.817 t
  • Koncentrat bakra (suvi) ……………………………… 7.857.572 t
  • Bakar u koncentratu ………………………………….. 1.696.746 t
  • Zlato u koncentratu ……………………………………….. 84.325 kg
  • Srebro u koncentratu …………………………………… 438.119 kg
  • Koncentrat cinka i olova (polimetalični) …………….. 25.383 t
  • Cink …………………………………………………………….. 9.145 t
  • Olovo …………………………………………………………… 2.199 t

Osnovne karakteristike Površinskog kopa „Južni revir“

Površinski kop „Južni revir“ (kop u užem smislu – bez odlagališta) je eliptičnog oblika približne dužine po većoj osi od 2.450 m i po manjoj od 1.600 m. Najviša tačka kopa je približno na nivou +588m. Najniža tačka do koje se stiglo na kopu je 120,4 m. Eksploatacija je etažna, sa visinom etaže od 15m . Do nivoa +350 m površinski kop je visinskog tipa, ispod nivoa +350 m kop prelazi u dubinski tip.
Zaključno sa 2010. godinom sa Južnog revira je data sledeća proizvodnja:

  • Ruda bakra ……………………………………………331.108.859 t
  • Jalovina ……………………………………………….. 776.697.772 t
  • Ukupna proizvodnja ……………………………..1.107.806.631 t

Koncentrat bakra a samim tim i metali u njemu nisu vođeni posebno za Južni revir.

Osnovne karakteristike Površinskog kopa „Severni revir“

Površinski kop „Severni revir“ (kop u užem smislu – bez odlagališta) je eliptičnog oblika približne dužine po većoj osi od 1.900 m i po manjoj od 1.100 m. Najviša tačka kopa je približno na nivou +675 m. Najniža tačka do koje je kop stigao jeste 360,6 m. Eksploatiše se etažno, sa visinom etaže od 15 metara (od novembra 1983. godine, pa do sredine 1991. godine, etaže prilikom otkopavanja bile su po 25 metara). Do nivoa +452 m površinski kop je visinskog tipa, ispod nivoa +452 m kop prelazi u dubinski tip.
Zaključno sa 2010. godinom sa „Severnog revira“ je data sledeća proizvodnja:

  • Ruda bakra …………………………………………….. 37.946.339 t
  • Ruda cinka i olova (polimetalična) ……………………. 575.800 t
  • Jalovina ………………………………………………… 141.783.047 t
  • Ukupna proizvodnja ……………………………….. 180.305.186 t
  • Koncentrat cinka i olova (polimetalični) ………………. 25.383 t
  • Cink ………………………………………………………………. 9.145 t
  • Olovo ……………………………………………………………. 2.199 t

Koncentrat bakra a samim tim i metali u njemu nisu vođeni posebno za „Severni revir“.

Flotacija u Velikom Krivelju je

Flotacija u Velikom Krivelju je, kao i tamošnji površinski kop, puštena u probni rad decembra 1982. godine.

Projektovana je i izgrađena za godišnji kapacitet od osam miliona tona rude, sa trostepenim drobljenjem rude i dvostadijalnim mlevenjem u tri identične mlinske sekcije. Tri godine kasnije, Institut za bakar iz Bora izvršio je reprojektovanje, pa se u kriveljskoj flotaciji 1985. godine sa selektivnog flotiranja rude prešlo na kolektivno.

Od početka proizvodnje 1983. godine do danas, Flotacija je proizvela 2.765.063 tona suvog koncentrata bakra sa prosečnim kvalitetom od 19,68% Cu i iskorišćenjem od 81,6%, što ukupno iznosi 544.112 tona bakra u koncentratu.

Na osnovu verifikovanih rudnih rezervi, stanja rudarskih radova i opremljenosti, površinski kop „Veliki Krivelj“ treba da bude nosilac masovne proizvodnje kvalitetnog koncentrata bakra koji će se od 2014. godine prerađivati u novom pirometalurškom postrojenju. Jer, Projektom rekonstrukcije topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline predviđena je godišnja prerada 300 do 350 hiljada tona koncentrata bakra iz sopstvenih sirovina.

S obzirom na to da su instalisane mašine i agregati tehnološki zastareli i da posle 30 godina rada postižu i nezadovoljavajuće tehnološke parametre, uz visoke operativne troškove, sveobuhvatna rekonstrukcija postojeće i nabavka nove opreme za flotaciju Veliki Krivelj se krajem 2010. godine nametnula kao nužno rešenje.

Ugovor o rekonstrukciji Flotacije u Velikom Krivelju sklopljen je u martu sledeće godine sa kompanijom Metso Minerals i njime je predviđeno da najkasnije do kraja 2011. godine tamo budu ugrađene nove flotacione mašine. Predviđeno je, takođe, da kompletan proces proizvodnje bude automatizovan, mlevenje i klasiranje u domeljavanju rekonstruisano, a pogon filtraže repariran.

Ciljevi investicije su da sa minimalnim zastojem i ulaganjem bude servisirana i obnovljena oprema koja se može i dalje koristiti, ali i spremanje sistema za godišnju preradu 10,5 miliona tona rude godišnje. Rekonstrukcija kriveljske flotacije omogućiće povećanje tehnoloških parametara prerade, pa će vremesnko iskorišćenje biti 96%, tehnološko minimum 87, a kvalitet koncentrata 21 odsto, uz maksimalna iskorišćenja na plemenitim metalima i vlagu u koncentratu od devet procenata.

Uvođenjem nove i rekonstrukcijom postojeće flotacijske opreme, poboljšanje ciklusa flotacijske prerade rude iz „Velikog Krivelja“, sa već započetom sanacijom i zamenom opreme za drobljenje i prosejavanje rude, biće „zaokruženo“ i u tehničkom i u tehnološkom smislu.

Rudnik bakra „Veliki Krivelj“ otvoren je 1979. godine.

Raskrivanje je trajalo do 1982., a godinu dana kasnije ležište počelo je da se eksploatiše. Od 1983. godine do danas otkopano je oko 194,6 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 0,342 %, što ukupno iznosi oko 665.000 t bakra u rudi. Da bi se dobio ovaj bakar bilo je neophodno da se otkopa oko 178,8 miliona tona jalovine (koeficijent raskrivke 0,92).

Preostale overene geološke rudne rezerve iznose preko 617 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 0,32 %, dok su bilansne 474,3 miliona tona, sa prosečnim sadržajem 0,323 %. Ukupno, dakle, ležište „Veliki Krivelj“ sa 1.533.821 tona bakra u rudi i predviđenim povećanjem kapaciteta na 10,6 miliona tona rude godišnje, predstavlja potencijal za eksploataciju u narednih 45 godina.

Rudnik je konvencionalnog tipa, a masovna eksploatacija obavlja se visokokapacitativnom opremom. Za bušenje se koriste bušilice prečnika 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri velikog kapaciteta, čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Transport do drobiličnih postrojenja za rudu i jalovinu obavlja se kamionima nosivosti 220 tona.

U periodu 2007-2010. godine nabavljena je sledeća rudarska oprema: pet kamiona nosivosti 220 tona, pet kamiona nosivosti 150 tona, jedan bager od 22 m3, jedan bager od 15 m3, tri buldožera, i po jedna bušilica i grejder. Od juna 2011. biće isporučena i preostala ugovorena oprema i to: pet kamiona nosivosti 220 tona, jedan kamion nosivosti 150 tona, bager od 22 m3, bager od 15 m3 i dve bušilice.

Krajem 2010. godine produžena je strela na odlagaču za 45 metara radi direktnog odlaganja jalovine sa kopa „Veliki Krivelj“ u otkopani prostor starog Borskog kopa.

U narednih 10-15 godina kapacitet otkopavanja biće 10,6 miliona tona rude godišnje, sa srednjim sadržajem bakra od 0,28 % do 0,38 %. Godišnje će se, u narednih pet godina, sklanjati i oko 20 miliona tona jalovine, a nakon toga će koeficijent raskrivke biti povoljniji.

U cilju pripreme površinskog kopa „Veliki Krivelj“ za otkopavanje 30,5 miliona tona iskopina godišnje, paralelno sa nabavkom nove rudarske opreme, u toku je i nova razvojna faza i investicioni ciklus proširenja granica ležišta.

Istorijat

Jedan od najstarijih tragova rudarstva u Evropi koji datiraju od 4500 godine pre nove ere je pronađen i u oblasti Bora i Majdanpeka.

Prvo geološko istraživanje rude bakra u Boru sprovedeno je još 1897 god. i pokrivalo je oblast Tilva Roš. Kada je reč o vodećim imenima u oblasti istraživanja i otkrivanja borskog rudnika, onda je to u naučnoj oblasti Feliks Hofman, u tehničkoj Franja Šistek i u finansijskoj Đorđe Vajfert, što je zabeleženo i na freski iz borske crkve, koja se nalazi u borskom muzeju rudarstva i metalurgije. Đorđe Vajfert je kasnije obezbedio priliv francuskog kapitala i osnovao preduzeće pod nazivom “Francusko društvo borskih rudnika, koncesija Sveti Đorđe”. Preduzeće sa središtem u Parizu, počelo je sa radom 1. juna 1904 god.

Francuski kapital zadržao se u Boru sve do Drugog svetskog rata i do 1951 god., rudnici bakra u Boru se nalaze u državnom vlasništvu. Tokom tog perioda došlo je do velikih ulaganja.

4.avgusta 1961. dotadašnji “Rudnik Bor” preimenovan je u Rudarsko-topioničarski basen Bor i kao takav sa određenim izmenama posluje do 30.jula 1981. kada se reorganizuje u SOUR RTB Bor, koji se sa više SOUR-a udružuje u Poslovnu Zajednicu za proizvodnju i preradu bakra, plemenitih metala i drugih pratećih minerala, hemijskih proizvoda i opreme “BASEN BOR”, sa sedištem u Beogradu, Kasnijom reorganizacijom RTB se preimenjuje u RTB Grupu

U periodu pre i tokom 1993 godine, kompanija je sprovela različita investiranja koja su inicirala otvaranje novih rudnika i flotacija, kao što je površinski kop “Cerovo”, te flotacije Bora, Majdanpeka i Velikog Krivelja.

U cilju harmonizacije poslovanja sa tadašnjim zakonskim propisima, 1999 god. kompanija je promenila svoju organizacionu strukturu i nastavila da posluje preko mreže nekoliko preduzeća organizovanih kao društva sa ograničenom odgovornošću koja neformalno sačinjavaju RTB Bor Grupu.

Geologija i resursi

Geologija

Ležišta RTB Bor-a se nalaze u zapadnom delu Karpatskog luka i većinom su ležišta porfirnog tipa u okviru Gornje Timočke eruptivne oblasti. Trenutno nerazvijeno podzemno nalazište “Borska reka”, locirano u okviru rudnika Jame predstavlja veoma značajan potencijalni mineralni resurs.

 

Pregled ukupnih resursa

Naziv rudnog tela Ketegorija t Cu (%) Au (g/t) Ag (g/t) Donji granični sadržaj Cu (%)
RBB Veliki Krivelj A 91,713,587 0.33 0.7 0.39 0.2
Veliki Krivelj B 333,306,825 0.35 0.7 0.39 0.2
Veliki Krivelj C1 135,439,825 0.29 0.7 0.39 0.2
Ukupno 560,460,237 0.33 0.7 0.39 0.2
RBB Jama – Tilva Ros B 3,889,738 0.76 0.13 0.94 0.4
Jama – P2A B + C1 8,508,893 0.71 0.33 1.06 0.4
Jama – Brezanic A 1,972,350 1.28 0.27 1.93 0.4
Jama – Borska reka A+B+C1+C2 1,007,832,732 0.53 0.16 1.69 0.3
RBB Cerovo kompleks – Cementacija 2 26,580,420 0.31 0.07 1.08
Cerovo kompleks – Cementacija 3 9,143,820 0.33 0.07 1.06
Cerovo kompleks – Cementacija 4 4,027,930 0.28 0.07 1.06
Cerovo kompleks – Cerovo 238,358,600 0.31 0.108 0.77
Primarni Cerovo kompleks – Drenovo 45,777,880 0.38 0.062 1.38
Cerovo kompleks – Kraku Bukaresku 1,600,000 0.62 0.62 2.21
Ukupno 325,488,650
RBM Majdanpek – Severni revir 231,381,814 0.30 0.26 2.07 0.1 – 0.2
Majdanpek – Južni revir 388,125,680 0.36 0.16 1.24 0.1
Majdanpek – Čoka Marin B 249,350 19.88 5.44 36.41
Majdanpek – Čoka Marin C1 21,436 26.22 4.2 43.76

Rezerve rudnih ležišta se računaju koristeći ruski sistem klasifikacije. Bazirano na tom sistemu, Borski rudnici i nerazvijena ležišta koriste sledeću nomenklaturu:

1. Prva grupa: Porfirna ležišta bakra, velikih dimenzija, gde je bakar ravnomerno i neravnomerno rasprostranjen.

2. Druga grupa: Masivni, grupsani i urasli tipovi rezervi, promenljivih dimenzija, od veoma malih do veoma velikih, koje se pojavljuju kao žičane ili sočivaste rezerve sa neravnomerno zastupljenim bakrom.

Kategorija A: Definisana sa visokim stepenom pouzdanosti sa količinom, kvalitetom, dubinom koji su ispitivani bušotinama raspoređenim u mreži veličine 100x100m.

Kategorija B: Definisane kao istražene “rezerve” i srednjeg stepena pouzdanosti, a kvalitet i osobine ležišta su dovoljno detaljno poznate na osnovu mreže dimenzija 150x150m da bi se obezbedila osnovna pouzdanost projekta.

Kategorija C1: Zahteva dodatne radove u cilju boljeg određivanja njihovih parametara i kvaliteta, kao i daljih radova na istraživanju.

Kategorija C2: Slično kao pod C1, ali se ove rezerve obično definišu na osnovu široko razmaknutih bušotina ili na osnovu površinskog pojavljivanja